Aktuelne aktivnosti i dešavanja

- 24. MART 2019. GODINE - SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE
"SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE „VREME JE“
   
Svake godine obeležavamo Svetski dan borbe protiv tuberkuloze 24. marta kako bismo podigli svest javnosti o zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom uticaju tuberkuloze i skrenuli pažnju na usmeravanje napora ka eliminaciji tuberkuloze kao javnozdravstvenog problema. Ove godine obeležavamo 137. godišnjicu objave dr Roberta koha o otkriću bacila tuberkuloze, uzročnika ove bolesti. Uprkos značajnom napretku ostvarenom u kontroli tuberkuloze u poslednjih nekoliko decenija, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine tuberkuloza predstavlja deseti po učestalosti uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok smrti od jednog infektivnog agensa, učestaliji u odnosu na HIV/AIDS. Procenjeno je da je ukupno 10 miliona ljudi obolelo od tuberkuloze u 2017. godini, od toga oko 1 milion dece. Od ukupnog broja obolelih tek je 60% registrovano. Tokom iste godine, od tuberkuloze je svakoga dana umiralo više od 4500 osoba. Ozbiljnost nacionalnih epidemija je veoma različita u zemljama. U 2017. bilo je manje od 10 novih slučajeva na 100 000 stanovnika u većini zemalja sa visokim prihodima, dok je više od 150 na 100 000 dijagnostikovano u većini zemalja sa najvećim opterećenjem tuberkulozom (Indija, kina, Filipini, Pakistan, Nigerija, Bangladeš i Južna Afrika). Rezistentna tuberkuloza predstavlja veliku pretnju zdravlju i može ugroziti dugogodišnji napore i ostvarene rezultate u suzbijanju ove bolesti. Tokom 2017. godine zabeleženo je 558 000 novih slučajeva tuberkuloze rezistentne na rifampicin u svetu, od čega je 457.000 imalo multirezistentu tuberkulozu. Skoro polovina (47%) slučajeva multirezistentne tuberkuloze su bili stanovnici Indije, kine i Ruske Federacije. Procenjuje se da tek jedna četvrtina obolelih od rezistentnih oblika tuberkuloze ima pristup lečenju. Pored rezistentne tuberkuloze, koinfekcija tuberkulozom i HIV-om, migrantska kriza, neravnomerna raspodela finansijskih resursa su glavne prepreke eliminaciji tuberkuloze kao javnozdravstvenog problema u svetu. U Evropskoj uniji i Evropskoj ekonomskoj zajednici godišnje se prijavljuje oko 60 000 slučajeva oboljevanja od tuberkuloze. Stopa prijavljivanja se smanjuje samo za oko 5% svake godine. Potreban je pad od najmanje 10% da bi se postigli ciljevi održivog razvoja i ciljevi globalne strategije za eliminaciju TB kao javnozdravstvenog problema. Srbija se, kao i svake godine, i 24. marta 2019. godine pridružuje svetskoj kampanji obeležavanja Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze pod sloganom „Vreme je“ pozivajući sve nosioce programskih aktivnosti i zajednicu na održavanje kontinuiteta u posvećenosti borbi protiv tuberkuloze, poboljšanje dijagnostike i lečenja ove bolesti, smanjenja stigme i diskriminacije, povećana ulaganja u aktivnosti programa kao i sa ciljem skretanja pažnje na problem rezistentne tuberkuloze koji obuhvata jednu trećinu svih potvrđenih rezistencija na antimikrobne agense, kao i upotrebu duvana među obolelima kao rastući problem . Povodom Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze u Institutu za javno zdravlje Srbije 22. marta 2019. godine biće organizovana konferencija za novinare na kojoj će govoriti najznačajniji akteri u državi i društvu u oblasti planiranja, sprovođenja, koordinacije i praćenja nacionalnog programa kontrole tuberkuloze Mreža Instituta/zavoda za javno zdravlje će zajedno sa zdravstvenim ustanovama i organizacijama Crvenog krsta Srbije u gradovima i opštinama i drugim partnerima sprovesti brojne zdravstveno promotivne aktivnosti u cilju podizanja nivoa znanja zdravstvenih radnika i populacije o značaju prepoznavanja i ranog otkrivanja tuberkuloze, pravovremenog započinjanja lečenja i istrajnosti u pridržavanju terapijskom režimu u cilju uspešnog završetka lečenja čime se sprečava dalje širenje bolesti. Republika Srbija beleži kontinuiran trend smanjenja stope prijavljivanja tuberkuloze, sa 37/100.000 u 2003. godini na 11/100.000 stanovnika u 2017. godini, što je svrstava među zemlje sa niskim opterećenjem tuberkulozom u regionu Evrope. U 2017. godini prijavljeno je 743 osobe obolele od svih oblika tuberkuloze, što čini notifikacionu stopu od 11 na 100.000 stanovnika. Nacionalni program kontrole tuberkuloze u Republici Srbiji sprovodi se u okviru Programa zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Nosioci realizacije programskih aktivnosti su zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe, državna uprava i organizacije civilnog društva. Savremena kontrola tuberkuloze i sveobuhvatan zadatak eliminacije tuberkuloze kao javnozdravstvenog problema u grupi zemalja sa niskom stopom tuberkuloze, kojoj Republika Srbija pripada, podrazumeva dalje širenje obima i dometa dijagnostičko terapijskih intervencija koje uključuju brzu dijagnostiku tuberkuloze, potpun obuhvat testiranjem rezistencije uzročnika na lekove, dostupnost novih lekova za lečenje rezistentnih oblika bolesti, dijagnostiku letentne tuberkulozne infekcije i prevenciju aktivne tuberkuloze kao i kontrolu upotrebe psihoaktivnih supstanci. Svetski dan hrane je i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja - bez gladnih do 2030. godine.
Vreme je za:
  1. Savremeniji program prevencije i kontrole tuberkuloze
  2. Savremenije vodiče za dijagnostiku i lečenje svih oblika bolesti
  3. Dostupnost novih lekova za rezistentne oblike bolesti
  4. Bržu dijagnostiku bolesti
  5. Bolji obuhvat testiranjem rezistencije uzročnika na lekove
  6. Dijagnostiku latentne tuberkulozne infekcije i prevenciju aktivne bolesti
  7. Kontrolu upotrebe duvana i pomoć u odvikavanju obolelih od tuberkuloze
  8. Multidisciplinarnu i multisektorsku saradnju na postizanju boljih rezultata lečenja


- 01. OKTOBAR 2017. GODINE - MEĐUNARODNI DAN STARIJIH OSOBA
"KORAK U BUDUĆNOST: PREPOZNAVANjE TALENATA, DOPRINOSA
I UČEŠĆA STARIJIH U DRUŠTVU"
   



>


Starenje populacije danas predstavlja jedan od najvećih uspeha čovečanstva ali je i jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova.

Procena je da će broj starijih osoba širom sveta porasti za 56%, odnosno sa 901 milion osoba na više od 1,4 milijarde između 2015. i 2030. godine. Do 2030. godine, broj osoba starijih od 60 godina i više će premašiti broj mladih uzrasta od 15 do 24 godine.

Slogan ovogodišnje kampanje: "Korak u budućnost: prepoznavanje talenata, doprinosa i učešća starijih u društvu" izabran je sa ciljem da se promoviše doprinos i učešće starijih osoba u porodici, lokalnoj zajednici i društvu. Ovogodišnja tema naglašava vezu između prepoznavanja talenata među starijim osobama i mogućnosti njihovog učešća u okruženju u kome žive, čime se omogućava implementacija Agende 2030 i Madridskog međunarodnog plana akcije o starenju, koji trenutno prolazi kroz treći krug pregleda i procene. Potreba da se obrati pažnja na često zanemaren doprinos starijih osoba, nije samo neophodana za njihovu dobrobit, već je i imperativ za proces održivog razvoja.

Neophodno je istražiti najdelotvornije načine promocije i osnaživanja učešća starijih osoba u različitim aspektima života, ali i podržati njihovo učešće, u skladu sa osnovnim pravima starijih osoba, njihovim potrebama i željama.

Ciljevi ovogodišnje kampanje:

  • Omogućavanje uslova/mera koje utiču na spremnost starijih osoba da aktivno učestvuju, što podrazumeva zdravstveno osiguranje, redovan prihod, pravnu zaštitu i pristup finansijskim uslugama.
  • Prepoznavanje svoje uloge u aktivnostima i šta može da napravi razliku.
  • Načini/sredstva za osnaživanja učešća u starosti, uključujući savremenu tehnologiju, obrazovanje i doživotno učenje, pristup informacijama, kao i prevazilaženje barijera koje isključuju ili diskriminišu starije osobe.

Pridružite se

Obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba uključiće veliki broj zdravstveno-promotivnih aktivnosti u lokalnoj zajednici kao što su predavanja, zdravstveno-promotivne izložbe, tribine, okrugli stolovi, konferencije za novinare, javne manifestacije, koncerte, sportske događaje, bazare zdravlja i slično.

Širite informacije širom sveta!
Posetite naš vebsajt social.un.org/ageing Pratite nas na Tviteru @UN4Ageing
Koristite #UNIDOP za sve vaše tvitove povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba (1. oktobar 2017).

Planirate specijalnu aktivnost? Mi želimo da znamo! Tvitujte ili nam pošaljite email na ageing@un.org

Najčešći stereotipi koji se odnose na stare
Starenje populacije i novi izazovi koji prate demografske promene
Zdravlje starih

NAJČEŠĆI STEREOTIPI KOJI SE ODNOSE NA STARE

Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Budući da je za moderna društva upravo karakteristično povećanje broja starijih stanovnika i intenziviranje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o starima rasprostranjeniji nego ikada pre. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi sa starim osobama – stereotipa koji se odnose na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one "čije je vreme prošlo", nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starim osobama služe kao socijalni zid između generacija.

Mnogi stručnjaci tvrde da je slaba motivacija za aktivan život ponajviše posledica odnosa društva prema starim osobama i da do raskida veza sa okolinom ne dolazi zato što se stari "povlače" već stoga što se društvo udaljava od njih.

Najčešći stereotipi se odnose na:

  • Stereotip 1. Stari ljudi su oni "čije vreme je prošlo"
  • Stereotip 2. Stariji ljudi su bespomoćni
  • Stereotip 3. Stari ljudi će postati senilni
  • Stereotip 4. Starije žene su manje vredne od mlađih žena
  • Stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu

Ovi stereotipi mogu da spreče stare osobe da u potpunosti učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Mlađi ljudi takođe mogu da utiču na ove odluke svojim stavovima prema starijim osobama, ili pak da stvaraju barijere u vezi sa socijalnim uključivanjem starih. Ovaj začarani krug može se izbeći razbijanjem ovakvih stereotipa i promenom sopstvenih stavova o starim ljudima.